Srpski svadbeni običaji su brojni, neki su veoma stari i potiču još od naših čukunbaka i čukundeka, dok su neki potpuno modernizovani.
U svakom slučaju, većina današnjih je mešavina tradicije i moderne kulture, ali jedno je sigurno - gotovo da se ni uz šta u Srbiji ne vezuje toliko tradicija, običaja i rituala kao uz jedno venčanje. Međutim, i dan-danas se u pojedinim mestima u Srbiji praktikuju bizarnosti poput posmrtne svadbe ili bacanje žita preko kuće, što simbolizuje vezu sa precima i demonima, koji moraju da prihvate snaju.
Novi i stari običaji
Naime, pred nama je sezona svadbi, koje se od mesta do mesta, iz godine godinu, menjaju, ali ipak je suština te ceremonije ostala ista - veselje i produžetak porodične loze.
Etnolog Bojan Jovanović kaže za Kurir da je Srbija bila prepoznatljiva po arhaičnim običajima, koji su u većini mesta izmrli, ali koje možemo prepoznati i u nekim današnjim obredima, te za njih najčešće saznajemo iz starinskih priča ili knjiga.
Obredi
- U nekim sredinama pak mogu da se vide i bizarni rituali koji mogu da podsete na neku arhaičnost. Naš narod karakteriše masa obreda koji su bili uslovljeni verovanjem i potrebom da se stvori potomstvo.
Mlada se dovodi u zajednicu da bi se porodica uvećala. Kako bi ona bila plodna, vršeni su magijski rituali, jer se smatralo da je neplodan brak nepoželjan za zajednicu.
Kada je dočekaju u mladoženjinoj kući, na nju se baca pšenica, a simbolika je ta da ona bude plodna kao što je žito plodno.
Kako ni to nije bilo dovoljno i muški rod se smatrao vrednijim, ona je, dok je bila na konju, u naručje uzimala muško dete da ga drži.
Ono se zvalo nakonjče, a ovaj običaj i dan-danas postoji u nekim ruralnim sredinama - objašnjava etnolog Jovanović.
Komunikacija sa silama
On navodi i da istu simboliku ima bacanje žita preko krova, koje ljudi praktikuju i danas.
Mladinim dolaskom u kuću se kontinuitet plodnosti nastavlja, a ujedno se uspostavlja i komunikacija sa silama. Pošto se verovalo da mrtvi učestvuju u životima živih, neizmerno je bilo važno umilostiviti te pretke i na neki način opravdati izbor neveste.
Foto: Dušan Rašević
Bacanjem žita se uspostavlja veza sa dušama predaka u čiju kuću dolazi ili sa demonima, koji ne treba da se iritiraju kako se ne bi okrenuli protiv nje, već da se s njima uspostavi saglasnost da se ostvari ono što je neophodno zajednici.
- Svadbeni običaji su se danas modernizovali u duhu vremena, ali i prostorno. Ostao je karakteristični duh svadbe, a to je veselje, a ponekad i prenaglašeno veselje, koje dovodi do raskošnog ponašanja, što čini alkohol i potreba ljudi da više nego uobičajeno pokažu da su veseliji - kaže etnolog Bojan Jovanović.
Svadbeni običaji prisutni i danas
- Gađanje jabuke postavljene na najvišoj tački u dvorištu
- Prenošenje mlade preko praga
- Mlada ulazi u kuću sa dva hleba i dve flaše vina, koje stavlja pod mišku
- Otkup mlade
- Lažna mlada - muškarac obučen u mladu kako bi kupovina devojke bila zanimljivija
- Ukrašavanje automobila, kočija, ulaza u kuću vencima, sale za venčanje, šatora
- Sirene u koloni automobila
- Kićenje svatova koje se naplaćuje
- Bacanje bidermajera neudatim devojkama
- Mlada gleda mladoženju kroz verenički prsten, što simbolizuje večnu ljubav
Praznik Mladenci - kad se slavi i njegova simbolika