Srbija ima malo više od 6.800.000 stanovnika. Među njima je čak 900.000 neoženjenih muškaraca. Tako glase najnoviji zvanični podaci.
Kada pogledate u svojoj okolini, bez da baratate brojkama sa popisa, shvatite da je stanje na terenu zaista takvo kakvim ga opisuju procenti i brojevi. Mnogo je muškaraca koji su možda "na korak od ženidbe", kako se u nekim selima kaže, ali koji i dalje momkuju i uživaju u svojoj slobodi.
Mi smo pitali nekoliko naših sugrađana koji su sa svećice oduvali taj famozni broj 30 da nam kažu koji je razlog zbog kog se još nisu upustili u bračne vode.
- Nemam stabilan posao. Nemam ni devojku, a devojku nemam upravo zbog tog posla. Kako da uđem u ozbiljnu vezu, a ne mogu da je izvedem na ručak s vremena na vreme, uplatim nam neki odmor kad zarađujem 60.000 dinara, a pritom živim sa mamom i tatom i ne plaćam račune.
Zamisli sada da treba da iznajmimo stan, preuredimo neki deo kuće samo za nas, pa nema te sile nebeske da trenutno izvedem. Jedino da pogodim na kladionici neki ludi tiket ili da dobijem pare na ruletu. Treću opciju za ozbiljan život nemam, pa zato ni ne planiram da se ženim - kaže za Milan (31).
Urnebesna dogodovština sa turneje Davora Jovanovića
Drugi su pored finansijskih poteškoća povučeni i svojim lošim iskustvom iz detinjstva i žele da prožive sve ono o čemu sanjaju, pa kad se dovljno "ižive" i ostvare da pronađu mirnu luku.
- Mene su moji dobili kad su bili jako mladi. Mama 20, tata 24 godine. Nisu imali posao ni jedan, ni drugi. Sve su finansirali baba i deda. Preživljavali smo, krpili kraj sa krajem. Tata mi se zaposlio tek kad sam imao pet godina. Mama ostala domaćica.
Cipele za mladoženju - modeli koji su preporuka za venčanje
Oskudevao sam u mnogo čemu kao dete. Stao sam na noge tek posle srednje škole. Paralelno sam radio i studirao. Sad konačno imam dobar posao i dobru platu. Radim u jednoj marketinškoj agenciji i mesečno zaradim oko 100.000. Ipak, želim da putujem, da trošim na sebe i svoje hirove. Možda sam nekome sebičan, ali hoću da proživim život, pa makar me porodica čekala još jedno pet godina - podelio je s nama Nikola (30).
Foto: Restoran Dren - sala za svadbe i proslave
Našli su se tu i neki iracionalni strahovi. Doduše, imaju osnovu u surovosti svakodnevice i životu koji nas je uvakao u svoje rotaciono kretanje koje nam centrifugalnom silom svakodnevno ubrzava i usporava naizmenično, ne dozvoljavajući nam da stanemo i odmorimo. Zato nam se često manta, pa se gubimo u sopstvenim željama, očekivanjima i ponašanjima.
Koliko novca se stavlja u kovertu - poklon za svadbu
- U vezi sam dve godine. Ozbilja je veza. Živim sa svojom devojkom skoro godinu dana i lepo nam je. Ne mogu da se žalim. Radim u jednoj IT firmi, dobro zarađujem, devojka ima svoj biznis - radi nokte, pa nemamo taj finansijski pritisak. Ipak, plašimo se oboje da se upustimo u brak i da zasnujemo porodicu jer strahujemo da će nam se ljubav ugasiti, da će sve postati previše monotono, da ćemo se češće svađati, da ćemo svu pažnju, ljubav i vreme podrediti tom detetu i da će nam brak brzo pući. Za sada nam je lepo ovako, pa kad se desi i ako se desi, desilo se. Ako ne, kupićemo psa i odgajati ga kao dete.
Važno nam je da smo mi srećni zajedno - ispričao nam je Miloš (33).
Venčanje u crkvi - uslovi, nedoumice
Njegov vršnjak i drug Ivan poverio nam se da je odavno spreman za brak, da ima stanbene i finansijske povoljne uslove, ali da njegova devojka, koja je šestc godina mlađa želi da gradi karijeru.
Razloga je, kao što vidite, mnogo. Neki zvuče kao izgovori, neki kao opravdane bojazni, ali zajednički imenilac svima jeste nevoljnost obavezivanja i pravljenja kompromsia. Granice su se očigledno pomerile, a i sa druge strane moramo da zapamtimo da nije sve u pravo vreme (kako smo društveno osmislili životne dobi i stvari koje bi u njima trebalo da se "obave"), već je sve u naše vreme - svako ima svoje pravo.
Iznamljivanje šatora za proslave i svadbe
